Близу 2000 верника на слави у обновљеном манастиру Зочиште у Метохији

Свети Врачи Козма и Дамјан су и ове године на свој празник  окупили близу 2000 верника у манастиру Зочиште у Метохији.

Још од навечерја славе, пристизали су верници у манастирску порту и тражили од игумана Стефана благослов да у порти, у близини моштију Светих Бесребреника, преспавају ноћ и дочекају славско јутро. А већ у рану зору пристигли су аутобуси са расељеним мештанима Зочишта, Ђаковице, као и аутобуси и аутомобили којим су се довезли верници из Крагујевца, Београда, Крушевца, Краљева, Косовске Митровице, Грачанице, Лепосавића,Ораховца, Велике Хоче. Дошли су и монаси и монахиње из Дечана, Драганца, Св. Архангела, Ђаковице, Дубоког потока...
     Са почетком Литургије, којом је началствовао архимандрит Михајло уз саслужење игумана Стефана, и још тринаест свештенослужитеља из Рашко-призренске и Црногорско-приморске епархије, црквена порта је већ била испуњена народом. Много деце се радовало Светом Причешћу. На крају Литургије освећена је водица, а затим и славски колачи које су осим манастира принели и мати Јоаникија из Ђаковице и домаћин Милан Трипковић са породицом из Племетине. За наредну годину за домаћина славе јавио се Ђокица Станојевић са Удружењем расељених Ђаковчана.  Домаћин Милан се радовао као дете док је окретао славски колач, јер је са четвртином колача, као залогом, прошле године добио и благослов Св. Врача. Као што је њега као малог отац доводио у манастир, тако је и он довео своје дете, које није говорило. И по примању колача дете је проговорило. Још једно у низу чуда Светих Врача се догодило, јер како је рекао у беседи отац Михајло, овај манастир је познат по благодати и чудотворству Светих Врача, по њиховом несебичном давању исцељења и пружању помоћи свакоме ко дође и поклони се моштима њиховим. Он је рекао да су Свети Козма и Дамјан најбоље потврдили ону јеванђељску истину да дарове које бадава примамо, дужни смо бадава и давати.
   -Управо по овим јеванђељским речима Свети Козма и Дамјан су чинили многа чудеса којима нема броја и које је и немогуће описати, и бадава су дарове делили народу, а за узврат су узимали само оно што им је било потребно за преживљавање - рекао је отац Михајло и подсетио да српски народ  данас живи у свету пуном искушења, проблема:
-Притискају нас са истока и запада,  са свих страна, али је најважније да Срби имају ове светиње, као што су Свети Врачи, који су пострадали 1999, обнова је почела 2004.  када су се монаси вратили, 2007. је обновљена црква. И тек ове године је довршена обнова ових зграда, звонаре и свега осталог што окружује овај манастир и што чини ово место рајским местом на земљи. Али оно што је најважније јесте да ви својим доласком потврђујете значај и лепоту ове светиње, јер нисмо се овде окупили око камења, ни око цвећа, него око светиње, око Светих чудотвораца Козме и Дамјана и благодат ових места је тако јака да сви људи могу само да се чуде. И верујући и неверујући долазе овде да се поклоне пред Светим Врачима, јер су свесни њихове исцелитељске моћи и благодети Божје која овде обитава.
     Отац Михајло се захвалио верним људима који долазе са свих страна и својим прилозима помажу манастир, и на тај начин се уписују у књигу вечности. Посебно се захвалио држави Србији чији су представници Александар Вулин, министар за рад и социјална питања, и Дејан Павићевић, официр за везу Београда са Приштином, присуствовали Литургији:
-Хвала нашој држави, Влади Републике Србији која је помогла и финансирала комплетну обнову манастира и нарочито Канцеларији за Косово и Метохију,  али и нашем министру Александру Вулину, који је имао снаге и времена и дошао прво у Свете Архангеле, а после и у Зочиште и помогао да се доврши обнова и звонаре и ових конака. Нека му Господ врати стоструко.
       Александар Вулин је честитајући славу игуману Стефану рекао да се нико са Косова и Метохије не враћа исти:
-Са Косова и Метохије се нико не враћа исти. Сви се вратимо бољи или се бар вратимо постиђени храброшћу и добротом које овде видимо. Један важан део мога живота се завршио овде, када су се чула звона над Метохијом и то баш одавде из ове светиње, из Зочишта. И тек тада сам знао сам да сам нешто урадио, и бескрајно сам поносан на звук звона над Метохијом који се није чуо још од 1999.године. Поносан сам и што је отац Стефан са братијом све ово изнео у овом тешком времену и простору и поносан на вас који овде живите, трајете, који показујете читавом српству како се бори за нашу заставу, како се бори за наше име. Где нисмо обновили цркву, и где нисмо запустели манастир населили, ту нисмо успели да прикупимо, вратимо ни народ. Народ се око цркава и манастира окупљао, окупља се и данас и ако Бог да да се окупља и у овим запустелим селима, а на нама је да радимо на томе.
   На славу су допутовали и расељени мештани Зочишта, а међу њима и Срђан Благојевић. На његовом лицу се истовремено могла видети и радост и туга.
-    Док сам овде окружен зидинама овог нашег манастира који је обновљен, ја сам неизмерно срећан, а оно што је ван зидина и доле у селу, то ме растужује. Наше су куће попаљене, запустеле, а ми расељени на све стране - рекао је Срђан.
     Сестре Виолета и Снежа сваке године долазе на славу са својом мајком Гроздом Крстић. Живеле су у селу до прогонства. Данас, иако су желеле, нису могле да оду до својих кућа у селу.
-Хтели смо да сиђемо до села, али када смо дошли до излаза из манастира, близу сеоског врела, рекли су нам да није безбедно, да не могу да нас штите. Било је инцидената последњих дана у Гораждевцу и другим деловима Косова и Метохије, па су рекли да не ризикујемо. Али ево, дошле смо на Литургију, запалиле свеће на гробу свога оца, и то нас испуњава и даје наду - рекла нам је Снежа.
   После пар песама испеваних у манастирској трпезарији, пред окупљеним гостима за трпезом љубави, Косовски божури, сабрали су се под стаблом јабуке у порти.  Те 2004. кад се десио погром на Косову и Метохији они су били дечји ансамбл, а сада су то момци и девојке, али и даље свету проносе истину о Косову, светињама и људима који ту живе. Милица Бараћ је из Приштине и у име Божура са нама је поделила утиске о слави у Светим Врачима:
   -Свети Врачи окупљају много људи, увек окупе и Косовске божуре. Косовски Божури на Свете Враче процветају и још лепшим мирисом замиришу. Благодат је велика на све нас и некако овде црпимо енергију да бисмо пренели то после људима  широм Србије и Русије и да бисмо их позвали да дођу, да виде  лепоте. А да бисмо могли то да урадимо, ми морамо први да осетимо ту благодат. И зато ми дођемо овде, скупимо енергију од Светих Врача, па одемо тамо, кажемо како ми благодат носимо. Чак и не морамо да кажемо, људи  то сами виде.  Онда се вратимо са новим људима да и они ово виде и доживе-казала нам је Милица.
   Читавог дана су се колоне верника смењивале пред моштима Светих Бесребреника у новој, фрескописаној цркви, и  благодати светиње са својим одласком из манастира, односили у своје домове, да их чувају до наредног доласка.
Оливера Радић